TRI NAČINA DA PODSTAKNEŠ RAST VOKABULARA

bogacenje recnika

Rezultat nedostatka okruženja srpskog jezika u dijaspori je siromašan fond reči sa kojim dete raspolaže, bez obzira na uzrast. Međutim, ono što je važno da znaš je da je bogaćenje rečnika proces koji traje ceo život. Rast vokabulara je nešto na čemu mora da se radi,da se razvija i neguje. Još kada je dete malo i ne ume da govori, već zna samo da pokaže određeni predmet, npr. auto, zadatak nas roditelja je da damo informaciju više o tom predmetu. Primera radi, (auto. Ovo je auto. Ovo je mali auto. Ovo je mali plavi auto. Ovo je mali plavi auto koji ima četiri crna točka.).

Najintenzivniji period rasta vokabulara je tokom detinjstva. A kako se odvija spontano učenje reči?

Svakodnevna komunikacija je ključna za spontano učenje reči. To može biti bilo usmeno ili pisano, u zavisnosti od uzrasta deteta.

Postoje tri načina kako da podstakneš rast vokabulara:

  1. Razgovaraj sa detetetom i dok pričate, svesno osmisli reči na koje ćeš da se fokusiraš kako bi ih dete usvojilo. Neka one budu nove, neobične i zanimljive. Ponovi te reči više puta tokom razgovora u različitim kontekstima. Tako će dete na zabavan način i spontano dok razgovara da uči nove reči.
  2. Dete obožava da sluša odraslu osobu dok mu čita. Zato mu čitaj knjige prilagođene uzrastu, a još ako su prilagođene i detetovim interesovanjma, onda je to pun pogodak. Tako stvaraš ljubav prema knjizi i činiš pravu stvar na duže staze. I nemoj da se završi na čitanju. Veoma je važan, čak je od suštinskog značaja, razgovor o pročitanom. Upravo razgovor pomaže detetu da zapamti nove reči i poveže ih sa onim koje već zna ili ima neko iskustvo vezano za njih. Neophodno je da detetu svakodnevno čitaš knjige. Neka to bude deo večernjeg rituala pred spavanje ili možda odvojeno vreme dok traje popodnevni odmor, a možda i vreme u parku na klupi. Znaj da će tvoje dete baš u knjizi sresti  veoma mnogo reči koje i mi sami retko koristimo u spontanom govoru i sa kojima ne bi imalo prilike da se susretne drugačije. Zato je čitanje knjiga od neprocenjivog značaja između ostgalog, za bogaćenje rečnika. Kada dođe vreme da tvoje dete zna samo da čita, tada će tvoj trud najviše doći do izražaja. Ljubav prema knjizi je već formirana i vezuje je za najlepše trenutke iz detinjstva. Provodiće mnogo vremena sa njom, a što više vremena dete provede čitajući imaće bogatiji rečnik. Čitanje ne podrazumeva samo knjige, romane i priče. Dete treba da čita ono što mu se dopada i za šta je motivisano, pa makar to bili i stripovi.
  3. Kada želiš da tvoje dete svesno naučiš novim rečima nije dovoljno samo mu reći tu reč i pokazati je na slici. Vrlo je važno da je objasniš šta ona tačno znači, a zatim i da je upotrebiš u različitim kontekstima i različitim rečenicama, a potom da navedeš dete pitanjima i potpitanjima da i ono samo upotrebi tu reč. Obrati pažnju na to, da je ponekad potrebno da detetu pre čitanja neke bajke ili bilo kog teksta objasniš nepoznatu reč kako bi dete bolje razumelo tekst, a samim tim i lakše naučilo nepoznate reči.

Ono što je neophodno da radimo je da dete stalno ohrabrujemo da upotrebljava nove reči, da koristi što veći fond reči, da što češće govori na srpskom jeziku, komentariše, da nove reči uči na što više načina. Kroz razgovor, pesmu, čitanje, slušanje. Što je dete više okruženo novim rečima, da ih čuje, vidi-čita, piše i stimulisano da ih aktivno koristi, imaćemo bolje rezultate.

Posebno bih naglasila, da ne očekuješ da će dete usvojiti novu reč nakon što ju je prvi put čulo. Za pravo učenje potrebno je mnogo više ponavljanja.

Podelite