Sve je više dece širom sveta koja odrastaju u dvojezičnim porodicama i sredinama gde su izloženi okruženju višejezičnosti. I to od malih nogu. Roditelji takve dece imaju važna pitanja, bilo da su zabrinuti ili da znaju sve benefite koje nosi sa sobom rani bilingvizam. Najčešće pitanje je kako najbolje podržati usvajanje jezika kod dece.
Najpre ću krenuti od uobičajenih mitova kako bih odgovorila na šest najčešćih pitanja roditelja o ranom dvojezičkom razvoju.
Šta nauka kaže o dvojezičnosti u ranim godinama?
Roditelji dvojezične dece glasni su u svojoj želji da odgajaju stručnu i dinamičnu dvojezičnu decu. Imaju pitanja i žele odgovore.
Postoji složena istorija o pozitivnim i negativnim stavovima o odgajanju dece u dvojezičnim porodicama. To ide do takve krajnosti da neki čak i danas preporučuju da se deca ne izlažu uticaju dva jezika. Stavovi protiv rane dvojezičnosti često se zasnivaju na mitovima i pogrešnim interpretacijama, a ne na naučnim istraživanjma.
Ovde želim da odgovorim na najčešće postavljana pitanja o dvojezičnosti u detinjstvu pozivajući se na različite naučne oblasti koje sam izučavala, uključujući razvojnu psihologiju, kognitivnu psihologiju, obrazovanje, lingvistiku ali i komunikacione nauke, kako bih vam pomogla da rešite dileme i nedoumice odgajanja deteta u dvojezičnoj porodici.
Konzistentnost u pitanjima je neverovatna. Da li su dvojezična deca zbunjena? Da li dvojezičnost čini decu pametnijom? Da li je najbolje da svaki roditelj govori samo jedan jezik sa dvojezičnim detetom? Da li roditelji treba da izbegavaju mešanje jezika? Da li je ranije bolje? Da li je veća verovatnoća da će dvojezično dete da ima jezičke poteškoće, kašnjenja ili poremećaje? Ovaj blog ću pisati kako bih odgovorila na ovih šest najčešćih pitanja.
Da li su dvojezična deca zbunjena?
Jedna od najvećih briga roditelja kada je u pitanju vaspitanje dece u dvojezičnoj porodici je da li će dete biti zbunjeno. A da li ste pošli od toga da li postoje naučni dokazi da su dvojezični mališani zbunjeni?
Prvo od čega treba poći jeste kako bi zapravo izgledala ta zabuna. Roditelji najčešće greše jer navode jedno pogrešno shvaćeno ponašanje kako bi dokazali zbunjenost, a to je kada dvojezična deca mešaju reči iz dva jezika u istoj rečenici. U stvari, to je samo normalan deo dvojezičnog razvoja, a dvojezična deca imaju dobar razlog da to rade – deca rade samo ono što čuju kako odrasli oko njih rade. Drugi razlog je taj što su dvojezična deca, baš kao I jednojezična, ponekad veoma ograničeni u svojim jezičkim resursima. I jedni i drugi imaju sposobnost da vrlo snalažljivo koriste svoj ograničeni rečnik.
Ako dvojezično dete ne zna ili ne može da preuzme odgovarajuću reč na jednom jeziku, vrlo verovatno da će je pozajmiti iz drugog jezika. Tako dragi moji roditelji, nema mesta za brigu! Umesto da bude znak zabune, mešanje jezika možemo posmatrati kao put najmanjeg otpora: znak dvojezične dečije domišljatosti.
Ono o čemu stručnjaci pišu jeste da dvojezična deca ne koriste svoja dva jezika nasumično. Čak i dvogodišnjaci pokazuju određenu sposobnost da modeluju svoj jezik prema jeziku koji govori njegov sagovornik. Takođe postoje dokazi da se rano mešanje jezika dešava na osnovu predvidljivih gramatičkih pravila koja su u velikoj meri slična pravilima koja regulišu mešanje jezika odraslih.
Verujem da sam vam pomogla da rešite nedoumice vaše višejezične porodice. U sledećem članku pisaću o bilingvalizmu i uticaju na novorođenčad. Ukoliko imate pitanja na ovu temu, pišite mi. Moja misija je da program Srpski na klik bude podrška roditeljima u dijaspori i prečica da kroz bilingvalni razvoj govora prođete bez stresa, laganim, tačnim I zabavnim koracima.