Kada dete izgubi motivaciju bilo bi lepo da nađeš način da uđeš u njegov svet i otkriješ šta je uzrok njegovog takvog ponašanja. Najčešće je nedosatak motivacije rezultat toga da dete treba da radi nešto što ne želi. Moguće je da se dete oseća bespomoćnim i pokušava da ti kaže da ga ne možeš naterati da nešto uradi. To vidi kao jedini način da pobedi u sukobu moći. Preispitaj da li su možda tvoja očekivanja prevelika pa jednostavno oseća uslovljenu ljubav. I to je ono što ga boli pa pokušava i traži način da uzvrati bol.
Možda si nekada previše stvari radila za njega i kao rezultat toga sada ne veruje u sebe, oseća se nesposobno, ne želi da se suoči sa neuspehom? Često deca koja imaju braću i sestre porede se sa njma pokušavajući da otkriju gde pripadaju i koje je to njihovo mesto u porodici, a opet ima i ona druga strana kada dete pokupi mnogo loših navika kao što su gledanje TV-a ili previše video igrica.
Koji god da je od gorenavedenih razloga, nemotivisano dete je svakako jedan od najvećih izazova za roditelje. Prvo što svaki roditelj u ovakvim situacijama uradi jeste kažnjavanje, u nadi da će tako dete promeniti svoje ponašanje. Međutim, to samo pogoršava situaciju. Rešenje je da samo prestaneš da radiš to isto što te dovodi do takvog rezultata. Znam da je to veoma teško ali moguće.
Predlažem ti da pođeš od sebe. Preispitaj svoje ponašanje. Da li provodiš dovoljno vremena sa svojim detetom i uživaš sa njim takvim kakvo je? Kada ovo ne radimo u meri potrebnoj našem detetu ono ima ogromnu potrebu da privlači pažnju. Moguće je da želiš previše stvari da držiš pod kontrolom, a to dovodi samo do buntovništva. Da li su tvoja očekivanja toliko velika da dete više ne oseća bezuslovnu ljubav? Bilo koji potvrdan odgovor na sva ova pitanja govori ti da treba da prestaneš sa takvim ponašanjem.
Gradi vezu sa svojim detetom punu ljubavi i poštovanja. Umesto da od deteta očekuješ da sprovede reči u dela, budi primer i ti prva to uradi brižno, odlučno, dostojanstveno i sa poštovanjem. Važno je da kada pričaš sa svojim detetom spustiš se na njegov nivo visine, gledaš dete pravo u oči, namesti odlučan ali brižan izraz lica. Moguće da će dete i dalje da se opire. Nemoj da gubiš strpljenje i da ti izgori fitilj. Nasmej se detetu, zagrli ga, poljubi ga i videćeš koliko ćeš ga motivisati i dati mu vetar u leđa.
Budi iskrena i otvorena. Pokaži svoje emocije, reci detetu kako se osećaš zbog njegovog ponašanja. Pusti dete da uči na svojim greškama. I kada dete iskusi posledice svojih postupaka tada je pravi momenat da pokažeš saosećanje i razumevanje.
Kada dete oseti posledice, postavi mu što više pitanja s ciljem da mu pomogneš da ispita i shvati uzrok i posledicu njegovog ponašanja. Rešavajte probleme zajedno. Definišite problem ali i sva moguća rešenja. Prvo iznesi svoje mišljenje, a zatim neka ono kaže svoju verziju onoga što se događa. Ovde ne smeš da osuđuješ već samo pažljivo slušaj, a zatim smislite nekoliko zajedničkih rešenja i izaberite jedno koje odgovara oboma.
Tvoj najbitniji zadatak je da uveriš dete da je ono sposobno da uradi šta god je potrebno da bi bilo uspešno!
Ono što treba da ti stalno bude na pameti je:
Redovno obraćaj pažnju na detetovo ponašanje, posebno kada naglo prestane da se trudi.
Prati njegova interesovanja tako što ćeš ga podsticati i pomoći mu da postavlja ciljeve.
Uključi dete u porodične odluke. Uvaži njegovo mišljenje. Zajednički rešavajte probleme. Jer kada su deca uključena u donošenje odluke, onda je veoma motivisano i da je poštuje.
Daj detetu šansu da prvo govori i uvek ga pitaj za mišljenje. Zajedno smislite šta bi moglo ono da uradi, a šta ti, što bi ga ohrabrilo i pomoglo mu.
Podstiči ga da radi ono što mu dobro ide. Neka uvek bude akcenat na njegovim sposobnostima.
I nemoj da držiš predavanje! Pokaži saosećanje kada dete doživi neuspeh. Tako ćeš ga naučiti da su greške divna prilika za učenje.
Pusti ga da reši problem. Ali ne da digneš ruke, nego se ne mešaj. Ostani u kontaktu ali odgovornost za problem prepusti detetu.
Važno je da naučimo našu decu da problem nije u neuspehu, već u odluci koju če doneti nakon neuspeha. I ne treba da živimo kroz našu decu, već da im pomognemo da otkriju ko su oni sami i kako da rade na ostvarivanju svojih ciljeva.