Jedno od najčešćih nedoumica kada je bilingvizam vaših mališana u pitanju jeste upravo ovo. Pričaćemo o tri vrste porodica u smislu jezika: porodice gde oba roditelja govore srpski i dete treba da nauči jezik sredine, porodice gde svaki od roditelja ima svoj maternji jezik i jezik sredine je jezik jednog od roditelja i porodice u kojima svaki od roditelja ima svoj jezik, a jezik sredine je treći jezik.
Porodice gde oba roditelja govore srpski jezik – ovde je najvažnije da srpski jezik bude jedini jezik koji ćete govoriti kod kuće. Naravno, najvažnije je ostati dosledan toj odluci. Roditelji često prekrše ovaj dogovor jer im je stalo da i svoj strani jezik usavrše, najčešće zbog posla, ili da pripreme dete za vrtić ili školu i zato koriste drugi jezik kod kuće. Ispostavilo se da je to velika greška. U tom slučaju dete ne sluša i ne koristi dovoljno maternji jezik, samim tim on vremenom ide u zaborav. Ono što treba da vam je stalno na umu jeste to da koliko deca brzo uče jezik i upijaju ga kao sunđer, istom tom brzinom ga i zaboravljaju. Ako drugi jezik počnete da koristite kod kuće, a znanje tog jezika kod vas nije perfektno, u tom slučaju dete sluša naučeni jezik, tako da je apsolutno jasno zašto to nije dobra ideja. Ali hajde sada da vidimo, šta je ono što daje najbolje rezultate. Ne žurite sa drugim jezikom! Najvažnije je da se maksimalno posvetite maternjem jeziku i da on bude što bogatiji rečima, izrazima i frazama. Da radite na pravilnom izražavanju i na što bogatijem rečniku. Jer siromašan rečnik maternjeg jezika sigurno vodi ka govorno jezičkim problemima i mešanju jezika. Drugi jezik uvedite kada savim budete sigurni da je rečnik maternjeg jezika zaista bogat i da dete skroz tečno govori. Kod neke dece to će biti sa 3 godine, kod neke sa 4 ali kako god. Pratite razvoj svog deteta. Svakako sa polaskom u vrtić i ulaskom u okruženje novog jezika dete će početi sa učenjem i to ide veoma brzo i lako.
Kada su u pitanju porodice u kojima svako od roditelja ima svoj maternji jezik, situacija je slična. Od rođenja detetu majka treba da se obraća na svom jeziku, a otac na svom. Budite sigurni da dete ovo neće zbunjivati. Jednostavno će povezivati jezik i lik, tako da će u svakom momentu znati ko mu se i kako obraća tako da mu to i kasnije neće predstavljati problem u komunikaciji. Kao i u predhodnom slučaju, i ovde je važno da se oba roditelja potrude i daju sve od sebe kako bi fond reči na oba jezika bio što veći. To je dodatni napor koji treba da se uloži ali posebnost dvojezičnosti i benefiti koje sa sobom ona nosi vredni svakog truda i uloženog vremena. Zato se ne štedite i dajte sve od sebe. Naoružajte se knjigama, slikovnicama, jezičkim karticama. Kreirajte i osmišljavajte razne igre koje će podsticati komunikaciju. Insistirajte na ponavljanju svega što kažete, a u razvojnoj fazi kada deca prirodno ponavljaju ono što čuju, posebnu pažnju obradite i dodatno stimulišite ponavljanje.
Roditelji u dijaspori koji su iz Srbije dodatni napor treba da ulože jer u ovom slučaju nedostaje okuženje, nedostaje komunikacija sa izvornim govornicima koja je od suštinskog značaja. Zato se dogovorite sa bakama i dekama,, sa dragim ljudima u Srbiji i omiljenim osobama vaše dece i podstičite komunikaciju različitim jezičkim igrama, čitanjem i pričanjem priča i bajki i razgovorom o njima kada se čujete bilo preko video poziva kako bi dete bilo što više motivisano da govori na srpskom. Vaš zadatak da sačuvate srpski nije lak, ali način postoji. U svakom momentu kada osetite da ne možete sami iz bilo kog razloga, uvek računajte na mene i moj program Srpski na klik, bilo da su vam od značaja radna sveska i kartice za samostalno vežbanje sa decom ili vam je potrebna pomoć u vidu časova ili druženje i komunikacija na radionicama i u školici.
I evo, stigli smo i do trećeg tipa porodice kada svako od roditelja ima svoj maternji jezik i jezik sredine je treći jezik. U ovoj situaciji važi sve isto kao u prethodnoj s tim što ovde imamo komunikaciju u porodici između roditelja, na trećem jeziku. U ovom slučaju, dete će svakako slušati roditelje kada govore na zajedničkom jeziku, ali neka tako ostane sve dok ne krene u vrtić i dok se sa tim jezikom ne susretne u nekom novom okruženju gde će ga i slušati i govoriti. Dete će slušajući roditelje sigurno neke reči i zapamtiti, ali vaš zadatak je da obogatite rečnike vaših maternjih jezika i neka vam to bude prioritet sve do polaska u vrtić, dok dete u potpunosti ne ovlada jezicima oba roditelja.