JEZIČKE IGRE ZA BOGAĆENJE REČNIKA

Svet detinjstva svih nas je obeležila igra. U mom radu sa decom ona je imperativ i uvek insistiram na igri, jer ako kroz igru naučimo dete, kao što su recimo jezičke igre, i kasnije će svako učenje postati igra. Igra je sama po sebi prirodna i spontana aktivnost. U njoj svako dete uživa i istovremeno, bez prisile i pritiska uči, upoznavajući svet koji ga okružuje.

Ono što je magično u tome jeste baš ta sposobnost deteta da se uživi u igru. Upravo ona razvija interesovanje koje se prenosi i na druge aktivnosti. Ono što je veoma važno jeste i doprinos igre, odnosno njena uloga u učenju jezika i bogaćenju rečnika kod deteta.

Sjajne su igre mašte koje utiču na razvoj jezika i omiljene su među decom zbog kreativnosti koju omogućavaju detetu. One su te koje detetu daju slobodu pri kreiranju maštovitog sveta i lakoće kojom dete u toku igre prelazi granicu između realnosti i mašte. Deca obožavaju brojne verbalne igre jer se govor u ovim igrama uči i razvija spontano. One pomažu detetu da prepoznaje govornu strukturu sredine u kojoj se nalazi i tokom igre kombinuje gramatička pravila jezika. Tokom igre dete razvija govor bogateći fond reči i tako postepeno stiče svest o pravom i prenesenom značenju reči i rečenica.

Jezička igra razvija pamćenje, pažnju, inteligenciju i održava interesovanje za učenje jezika. Sjajan je podsticaj u situaciji kada interesovanje ili motivacija dece za učenje  jezika počinje da slabi. Igra uvek uključuje odluku šta učiniti, šta reći, kako pobediti. Ovo izoštrava misaonu aktivnost deteta. Igra su uvek emocije, a tamo gde postoje emocije, tu je i aktivnost, tu je pažnja i mašta, tu je učenje.

Jezičke igre bogate kvalitet rečenice kod deteta, a komunikacija u igri stavlja dete u ulogu imitatora, glumca i, uopšte, izvođača. Oslobađa dete pri komunikaciji i doprinosi izražajnosti i pravilnosti govora, jer podstiče razvoj sposobnosti za izražavanje.

U predhodnom delu sam htela da vam približim značaj igre za učenje jezika, njegovo čuvanje i negovanje. U današnje vreme kada se veoma brzo živi i vreme je jedan od najznačajnijih resursa praktična rešenja su nam uvek dobrodošla, naročito nama roditeljima.

Zato u nastavku teksta delim sa vama praktične igre koje ćete moći igrati svakodnevno bilo da ste u autu, u čekaonici, na izletu, na plaži. Pri tom vam neće trebati nikakvi rekviziti, ni igračke već samo sjajno raspoloženje i dobra zabava je zagarantovana.

1. Na slovo na slovo

Generacije današnjih mama i tata je igralo ovu igru. Dete treba da pogodi zadati pojam koji počinje određenim slovom. Pretragu zadatog pojma možete ograničiti na prostor u kome se nalazite, pa da dete traži ono što je očigledno i može videti npr. na slovo S – sedište.

               Za one malo ambicioznije mogu biti i apstraktni pojmovi uključeni u igru ili nešto što nije moguće videti u datom trenutku npr. Na slovo Ž – žirafa.

2. Kaladont

Igra se tako da kada  jedan igrač kaže neku reč, drugi mora reći reč koja počinje sa zadnja dva slova prethodne reči. Igra završava kad neko kaže reč na koju se igra ne može nastaviti (kaladoNT), odnosno reč se ne sme završiti na KA, jer vam drugi igrač može reći KALADONT i time postaje pobednik jer nema reči koja započinje slovima NT! Pobednik osvaja 1 bod i započinje novu igru s novom reči.

To izgleda ovako, npr.:

priČA, čaraPA, pasTA, tašNA, nakaZA, zašTO, torBA, baKA (Kaladont)

– Reč mora biti poznata, a ne neka izmišljena i mora biti na srpskom jeziku.

– Ne smeju se koristiti vlastita imena.

– Ne smeju se koristiti skraćenice.

– Poželjno je da se reči ne ponavljaju – dve iste reči u jednom krugu igre ne važe.

3. Izmišljamo slične reči ( ISTO NIJE ISTO) rimovanje

Roditelj                                  Dete

kos………………………………………..bos

nos………………………………………..nas

Duška……………………………………kruška

Mile……………………………………….pile

dete………………………………………plete

mama……………………………………dama

seka……………………………………. deka

4. Izmišljamo reči na dva glasa

Reči sa glasovima GL

GL na početku reči: glava – glina – gledati – glumiti – glasati – glista – glumac – gladan itd.

GL u sredini reči: odglaviti – zaglaviti – ogledalo – oglasiti – pegla – magla – igla – cigla – ringla – itd.

Reči sa glasovima ST

ST na početku reči: stanica – stolica – sto – stan – stena – stići – stub – strina – struja itd.

ST u sredini reči: lasta – Vlasta – glista – trista – presto – mesto – testo – usta – pusta – Rastko itd.

ST na kraju reči: mast – kost – plast – hrast – most – vest – brest – bolest itd.

Mogu se izmišljati I reči na tri glasa. Recimo reči s glasovima/STR: stranac – strina – struja – straža – strog – stradati – itd.

5. Slovo koje menja sve

Nađite kraću reč (3 – 5 slova) i kažite detetu da se seti koje se slovo u toj reči može promeniti da bi se dobila potpuno druga reč.

Na primer: mrak-zrak, kuća-kuka, čudo-ludo, kos-nos, miš-mir…

Podelite