ISKUSTVO OČUVANJA SRPSKOG JEZIKA

Iskustvo očuvanjasrpskog jezika

Bojana, mama iz dijaspore koja sa nama deli recepte za preukusna jela na Instagram profilu @njegova_zena_za_sva_vremena  je Kalinina (6) i Danilova (3) mama. Već sedam godina je u Nemačkoj, rodom iz Niša i podelila je svoje dosadašnje iskustvo kada je očuvanje srpskog jezika u dijaspori u pitanju.

Što se očuvanja srpskog jezika tiče, u našem slučaju tu nije bilo problema. Nakon godinu dana boravka u Nemačkoj smo dobili prvo dete, tako da nismo ni mi sami mogli u toj meri da savladamo nemački da bismo ga kod kuće koristili, a i zašto bismo?

Naša ćerkica Kalina je uz nas učila srpski. Veoma  je rano počela da priča, u vrtić nije išla do treće godine, tako da smo imale dovoljno vremena da srpski naučimo perfektno. Pesme, priče, zagonetke i brzalice su joj bile omiljene. Knjige smo donosili iz Srbije, a mnogo toga je učila i slušala na telefonu. To joj nisam nikada uskraćivala, ali sam sadržaj redovno kontrolisala i usmeravala u kom pravcu se telefon može koristiti u njenom uzrastu. Ona je radoznalo dete koje već sada sa skoro 6 godina ima ozbiljan fond reči i pravilnu konstrukciju rečenice. Nije što je moja, ali je tako.

Od pre dve godine je počela da sa učenjem nemačkog jezika i super joj ide. Savetovali su nas da je paralelno najbolje, ali u našem slučaju je ova varijanta bila dobitna, tako da sada istovremeno bogati i srpski i nemački.

Sa nemačkim nije bilo poteškoća jer je osnova maternjeg bila izuzetno dobra i onda je sve bilo lakše objasniti joj i približiti na srpskom kako bi dobro naučila nešto na nemačkom. Mislim da je taj redosled veoma važan i da se ipak mora prvo savladati maternji pa tek onda bilo koji drugi jezik.

Sa sinom je drugačija situacija. Kada je imao dve godine nije govorio trečno srpski jezik, niti su mu rečenice bile duge, a ni fond reči nije bio na zavidnom nivou kao kod sestre. Bila sam radoznala kako će se stvari odvijati kada krene u vrtić, u kom će pravcu sve ići. Verovala sam da će mu biti mnogo teže da se istovremeno snađe dobro na dva jezika. Sada je sve to krenulo u dobrom smeru ali mu fali čistina reči i sigurno je da nam treba više strpljenja s njim. Imali smo situaciju da on nije hteo uopšte da priča na nemačkom, ali pre nekih tri – četiri meseca, krenuo je polako i sa nemačkim jezikom. Jesu to osnovne reči ali ide polako svojim tokom.

Okruženje nije nikako uticalo da zapostavimo naš jezik. Uvek deci govorimo na maternjem, pa tek onda na nemačkom. Kako rastu tako im prilagođavamo literaturu, bajke, crtaće pa samim tim bogatimo prvo srpski, a onda i nemački.

Meni je bilo jako važno da Kalina zna ćirilicu i na tome sam i radila. Zna azbuku i sva ćirilična slova, kao i razliku koje pismo gde koristimo. Česte posete baka i deka su jako važne, od njih su uvek dodatno učili. To je uvek dobra prilika da pokupe  fraze, izraze, nove reči… Onda odmori u Srbiji, posebno za vreme velikih praznika. Spoj jezika i tradicije, pa gde ćete bolje! Da li će vremenom ipak preovladati nemački jezik to ne bih sada znala ali ćemo se truditi da ipak zna da je maternji u osnovi, pa onda svi drugi, bez obzira na to što u Nemačkoj živimo.

Podelite